индекс

историја

сличице

концерти

линкови

каталог

контакт

    Половином априла 99-е године, у сред бомбардовања Србије, седела су два ортака и анализирала културна дешавања у Лазаревцу. Закључак је био да један млади човек може само да седне и да се убије јер у Лазаревцу, малом, рударском, малограђанском, досадном (свака сличност са песмом из цртаног ''Саут Парк - већи, дужи и необрезан'' је намерна) месту нема апсолутно никакав садржај намењен њему (разноразни Голфови и Џокери се не рачунају. уосталом они и нису у Лазаревцу). Првобитна идеја била је да се покрену гимназијеске новине, а један од њих жудео је за шансом да се опроба на радију (још од раније био је познат као ложач и падавичар и понекад су га пуштали да им буде ди-џеј на журкама).

       Бомбардовање се релативно брзо завршило, херојском победом наших момака и захваљујући великој мудрости и преданости миру нашега председника (сада већ далеко бившег). Почела је нова школска година и ова горе већ поменута двојица досађивали су директору док им овај није одобрио пројекат и пустио их да раде шта им је воља(!!!). Убрзо је дошло до сарадње са веома либералном редакцијом Лазаревачких новина (превише либералном за тај период српске модерне историје). Двојица матураната била су пресрећна! Али, радио је остао само пука жеља...

       Тада на сцену ступа, тада поприлично неомиљени председник општине, са идејом да се програм радио Лазаревца осавремени (злобници кажу да је хтео да направи радио за своју мезимицу, такође матурнаткињу!!!). Што на уму, то на друму. Позвани су, поприличхо компетентни, људи са радија 202 и објављено је да радио тражи младе и перспективне. Један од оне двојице матураната (касније познатији као СалеРокада) осетио се прозваним и решио је да им покаже шта зна и пријавио се на место музичког сарадника.

      Тог дана окупила је велика група људи испред радија. Чекајући у реду охрабривали смо једни друге. Самог разговора се превише и не сећам, али актуелни тонац ''Рокаде'', Марија, каже како се сећа једног клинца који је седео и хвалио се како у својој колекцији има преко 60 дискова. ''Ма шта се ложи овај мали.'', помислила је тада. И шта се десило? Снежа Грујић, жена или девојка (како год) која је била задужена за музичке сараднике одабрала је СалетаРокаду тј. мене за једног од својих пулена. Иако сам још раније имао идеју да радим емисију на радију, нисам веровао да ће то бити вероватно, нарочито због свог гласа који сам сматрао, благо речено, очајним. Но, на једном од првих састанака Снежа нас је питала да ли би радили неке музичке емисије!!! Паааа, да!!!! Наравно да сам хтео! Слушајући разноразне емисије на београдским радио станицама и одрастајући уз њих добио сам идеју како би изгледала моја емисија.

    И тако сам кренуо

наставак следи